1
00:00:00,000 --> 00:00:06,000
Živimo u svemiru nepojmljive veličine i beskrajne lepote.

2
00:00:06,000 --> 00:00:14,000
Kako se svetlost dalekih galaksija, zvezda i maglina pretvara u fantastične slike koje nas inspirišu godinama?

3
00:00:37,000 --> 00:00:39,000
Ovo je Hubblecast!

4
00:00:39,000 --> 00:00:48,000
Najnovije vesti i slike sa NASA/ESA Habl svemirskog teleskopa. Putujmo kroz prostor i vreme sa našim domaćinom dr Džejom, poznatim i kao dr Džo Liske.

5
00:00:49,000 --> 00:00:51,000
Dobrodošli u Hubblecast!

6
00:00:51,000 --> 00:00:55,000
Da li ste se ikada zapitali kako nastaju predivne Hablove slike?

7
00:00:55,000 --> 00:00:59,000
Šta se tačno dešava nakon što Habl detektuje jedva vidljivu svetlost sa udaljenih objekata u svemiru?

8
00:00:59,000 --> 00:01:08,000
Kako se detektovani fotoni svetlosti iz svemira transformišu u predivne slike u boji koje vidite na ekranu svog računara ili zidu sobe?

9
00:01:08,000 --> 00:01:14,000
Kada pogledamo vedro noćno nebo, vidimo sjaj hiljada zvezda.

10
00:01:14,000 --> 00:01:19,000
Naše oči su fantastični detektori, ali su zapravo veoma ograničeni.

11
00:01:19,000 --> 00:01:22,000
Nisu dovoljno osetljive da vide tamne objekte u dalekom svemiru.

12
00:01:22,000 --> 00:01:29,000
Takođe, čovek može da vidi samo vidljivu svetlost, ali ne i ultraljubičastu ili infracrvenu kao što Habl može.

13
00:01:29,000 --> 00:01:35,000
Zbog toga je za profesionalne astronome Habl veoma interesantno oruđe za istarživanje svemira.

14
00:01:36,000 --> 00:01:42,000
Smešten 600 km iznad Zemlje, Habl je naš prozor u svemir.

15
00:01:42,000 --> 00:01:48,000
Hablove slike počinju da se stvaraju onog momenta kada svetlost sa udaljenih objekata pođe ka nama.

16
00:01:48,000 --> 00:01:55,000
Nakon što je prešla ogromna rastojanja u svemiru, svetlost konačno pada na Hablovo primarno ogledalo prečnika 2.4 m.

17
00:01:55,000 --> 00:02:05,000
Svetlost se zatim šalje ka jednoj od nekoliko Hablovih kamera, gde CCD čipovi, slični onim u našim digitalnim fotoaparatima, pretvaraju fotone u električni signal.

18
00:02:05,000 --> 00:02:11,000
Napredna kamera za pretraživanja, na primer, ima preko 16 miliona piksela.

19
00:02:11,000 --> 00:02:15,000
Piksele možemo zamisliti kao male korpe u koje kamera sakuplja svetlost.

20
00:02:15,000 --> 00:02:23,000
Kamera zatim „iščitava" koliko svetlosti je sakupljeno u svakoj korpi (signal u okviru svakog piksela) i stvara sliku.

21
00:02:23,000 --> 00:02:31,000
Slika se nakon toga šalje na Zemlju u vidu kodiranih informacija koje se skladište u arhivama u Americi i Evropi.

22
00:02:32,000 --> 00:02:38,000
Hablove kamere snimaju svemir kroz različite filtere – kao što je ovaj.

23
00:02:40,000 --> 00:02:50,000
Oni propuštaju samo određenu talasnu dužinu svetlosti, koja je karakteristična za različite fizičke procese, koji se možda odvijaju samo u određenim delovima udaljenih galaksija i maglina.

24
00:02:50,000 --> 00:02:56,000
Svaki filter dovodi do stvaranje jedne crno-bele fotografije, kojoj se nakon toga dodeljuje boja.

25
00:02:56,000 --> 00:03:04,000
Ova boja se obično dodeljuje tako da manje ili više odgovara boji filtera, ali to nije uvek slučaj.

26
00:03:04,000 --> 00:03:10,000
Zatim se dve do šest pojedinačnih slika kombinuju i dobija se konačna slika u boji.

27
00:03:11,000 --> 00:03:14,000
Pogledajmo slučaj Antena galaksija u sudaru.

28
00:03:14,000 --> 00:03:22,000
Habl je snimio ovaj par galaksija kroz crveni, zeleni i plavi filter, kako bi detektovao različite procese unutar galaksija.

29
00:03:22,000 --> 00:03:33,000
Na primer, crvena boja potiče od starih zvezda i sjaja vrelog vodoničnog gasa, dok plava boja ukazuje na veoma agresivne procese formiranja zvezda, izazvane sudarom galaksija.

30
00:03:33,000 --> 00:03:39,000
Crvena, zelena i plava slika se zatim kombinuju i dobija se konačna slika.

31
00:03:41,000 --> 00:03:49,000
Jedan od velikih izazova na koji nailazimo pri fotografisanju je taj što u prirodi postoje velike oscilacije u osvetljenosti i zatamnjenosti slikanih objekata,

32
00:03:49,000 --> 00:03:56,000
a astronomske slike su toliko bogate informacijama da, ni naše oči, a ni kompjuteri ne mogu da ih sagledaju ili u potpunosti prikažu njihov sadržaj.

33
00:03:56,000 --> 00:04:03,000
Ponekad je veoma teško uslikati prirodu samo jednim snimkom i mnogi od nas su već sigurno naišli na sledeći problem.

34
00:04:03,000 --> 00:04:06,000
Zamislite da slikate ovaj predeo.

35
00:04:06,000 --> 00:04:14,000
Na fotografiji će se jasno videti ili veoma svetlo nebo ili tamniji delovi vegetacije, ali veoma retko oba.

36
00:04:14,000 --> 00:04:22,000
Posao specijalista, koji se bave obradom fotografija, je da kompresuju ove varijacije osvetljenosti, tako da možemo da vidimo sve delove slike podjednako dobro.

37
00:04:24,000 --> 00:04:34,000
Profesionalci za obradu astronomskih fotografija koriste FITS Liberator, razvijen od strane ESA-e, ESO-a i NASA-e, kako bi kreirali fantastične slike koje naše oko može da interpretira.

38
00:05:02,000 --> 00:05:08,000
Pitate se da li je ovo zaista ono što bismo videli gledajući kroz Habl? Pa ne baš.

39
00:05:08,000 --> 00:05:14,000
Pogledajte sliku galaksije Cigareta. Ovako je Habl vidi u vidljivom delu spektra.

40
00:05:14,000 --> 00:05:21,000
Naše oči nisu dovoljno osetljive da vide tamne objekte u svemiru, čak iako ih posmatramo kroz odličan teleskop.

41
00:05:21,000 --> 00:05:31,000
Hablovi instrumenti veoma uspešno detektuju svetlost iz razloga što mogu da je skupljaju tokom dužeg vremenskog perioda - što naše oči ne mogu.

42
00:05:32,000 --> 00:05:36,000
Takođe, neki teleskopi mogu da "vide" talasne dužine koje mi ne možemo.

43
00:05:36,000 --> 00:05:42,000
Ovakavi snimci svemira nam pokazuju mnogo više od onoga što naše oči ili neki drugi teleskopi mogu da vide.

44
00:05:42,000 --> 00:05:51,000
Delovi ove slike sačinjeni su od snimaka Čandra X-rej opseravtorije u X delu spektra i od snimaka načinjenih Spicer svemirskim teleskopom koji snima u infracrvenom delu spektra.

45
00:05:52,000 --> 00:05:57,000
U ovoj epizodi imali smo prilku da vidimo kako nastaju slike koje nas veoma često oduševljavaju i intrigiraju.

46
00:05:57,000 --> 00:06:03,000
I vi takođe možete da napravite slične fotografije, samo potražite "FITS Liberator" na Guglu.

47
00:06:03,000 --> 00:06:06,000
Moje ime je dr Džej i odjavljujem se iz Hubblecast-a.

48
00:06:06,000 --> 00:06:10,000
I još jednom: priroda nas je i ovaj put iznenadila više nego što smo mogli da zamislimo.

49
00:06:11,000 --> 00:06:17,000
Hubblecast se snima u produkciji ESA/Hubble tima, u Južnoj evropskoj opservatoriji u Nemačkoj.

50
00:06:17,000 --> 00:06:23,000
Habl misija je međunarodni projekat na kom sarađuju NASA i Evropska svemirska agencija.